Сви ми волимо да славимо,а наручито славе,које су познате,не само по традиционалном славском колачу,житу ,већ и по окупљањима,која увек причињавају радост свих.
Обично са обележавањем Светог Николе,почиње предпразнична,новогодишња и божићна атмосфера,па је то донело не само много радости,већ нас обузело ишчекивање свих других зимских празника,којима ћемо се такође веселити,и који ће нам у тим хладним данима грејати душу и срце.
Свети Никола је најстарија слава у нашем народу.Тада се једу посна јела,и она се традиционално обележава 19.децембра,па ју је тако и наш дом свечано обележио.Рано тог јутра наши другари Јован Танасијевић,Саша Стоиловић и Предраг Павловић су ишли у цркву да пресеку и освештају колач и жито.Тог дана,места и послужења као и увек било је за бројне госте,наше пријатеље са осталих павиљона,који су на свечани,али и узвишен начин били послужени житом,колачима,питама и соковима.Многим присутнима као да су лица сијала,јер су наша бића била продуховљена блаженством,а и наше душе и наша тела,била су задовољна,јер ће их овај светац који се иначе обележава у целом свету,заштити од многих невоља,мука и зла,а удахнути веру и наду у лепшем овоземаљском животу.
Атмосфера је у многоме подсећала на ону породичну,коју већина нас памти,а тако неопходну за здрав живот,у данашњем времену,јер сви смо ми једна велика породица.
