Некад и сад

Некад и сад

Некада се у нашем Завод одржавала манифестација под називом „Сроднички сусрети“. То је био догађај, који се очекивао са узбуђењем и наносио осмехе на лица свих нас, данима уочи, а и данима после њега. Писале су се позивнице нашим рођацима: браћи, сестрама, деци, родитељима, пријатељима и сви смо срећни чекали тај дан.

Некако је тај догађај замро последњих година, али ове године га је оживео наш директор др Владица Станојевић. На његову иницијативу све се покренуло и ми смо најпре са стидљивим осмехом обилазили наше социјалне раднике, дефектологе и радне терапеуте и испитивали да ли ће и неко наш доћи, да би се тај осмех проширио у добродошлицу нашима на сам тај дан, који је освануо сунчан и топао, као да није септембар месец. Сродници су се одазвали у великом броју, као и наши Центри за социјални рад.

На нашем павиљону „Сунцокрет“, онима којима је неко дошао, било је и осмеха и смеха, али нису заборављали ни оне којима нико није дошао. Лепо смо се дружили и забављали, као и наши другари са других павиљона, када се директор обратио гостима и рекао да се овај леп догађај не треба укинути, а затим је најавио инклузивни хор „Распеване Пчелице“. Затим је све нас позвао на послужење.

И ми се надамо, као и наш директор да ћемо и следећих година весело и чило дочекивати наше најближе.

 

Чланак припремила:

Мирјана Илић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *